• img-book

    Lica koja susrećemo.
    Situacije u kojima učestvujemo.
    Vreme u kome živimo.
     
    Kako opstati u košmarnom vrtlogu društva koje se raspada, u kome je ljudskost biser u blatu?
    Zoran je u klopci.
    Opkoljen je sa svih strana. Napred ne može. Nazad ne može.
    Dete mu je bolesno od retke bolesti a lek je skriven iza mnogih vrata.
    Posao mu zavisi od jednog ugovora.
    Njegov otac i dalje ratuje.
    Majka je prepuna gorčine.


  • img-book

    Ovo je priča koja se desila i dešava se.
    Priča o idealima i njihovoj izdaji.
    Priča o revoluciji koju su iskoristili i prevarili spletkaroši i karijeristi koji sada vladaju.
    O revolucionarima gurnutim na marginu jednog materijalno i duhovno siromašnog društva.
    Priča o piscu, više gladnom nego sitom, nepriznatom, prećutkivanom i njegovom govoru koji je trebalo da povede mase u pobedu velikih ideala.
    O mladiću u kome tinjaju zanos i vera ali koga, kao zla kob prošlosti, izjeda bolest.
    Konačno, ovo je, delikatnim, krhkim linijama iscrtana priča o razorenim porodicama, smeni generacija, o mladosti bez nade i njenom potonuću u ispraznost, o gorkim istinama i jednom kriku bunta usred beznađa i apatije.


  • img-book

    “Nema puno knjiga koje mogu da promene život, ali postoje stripovi koji mogu da promene snove. Strip “Put” je jedan od njih.
    Njegova struktura ima i sama nešto od strukture sna, rezultat stvoren ritmikom pripovedanja i elegancijom crteža.
    Tema stripa je nesvesna potraga čoveka za smislom života,”arhetipskim” ključem za nalaženje spokoja sa samim sobom.
    Kroz simbole i odjeke i izmeštene odnose, snovi čine da nam stvari u njima izgledaju udaljenije no u stvarnom životu, ali, takođe i da budu, na jedan volšeban način, prisnije. “Put” jezikom poetske fantastike i mita i svojim besprekornim grafizmom stvara katarzu kod čitaoca upravo stoga što, kao i san, kroz fantastično i daleko, čini da univerzalne probleme života, šesto opskurne i zamagljene,  vidimo iz neposredne blizine, kristalno jasno.
    Odluke pred koje je stavljen i koje donosi glavni junak u priči postaju i čitaočeve odluke identičnim mehanizmom kojim naše akcije i odluke u snu postaju naše, iako imamo utisak da nismo mi bili ti koji smo ih doneli.”Put” u svom toku nerazdvojivo spaja život i san u realnosti koja nadilazi i život i san- realnosti estetike.”


  • img-book

    Ajs i Krivi su dvojica tinejdžera iz provincije. Prvi dan leta ujedno je i prvi dan raspusta i dvojica najboljih prijatelja ga provode najbolje što znaju. Čini se da je to jedan sasvim običan dan, ali će se završiti tako da će ga obojica zauvek pamtiti…


  • img-book

    U Pečuju, Mađrska, 21. avgusta 1921. godine, proglašena je Baranjsko-bajska srpsko-mađarska republika, a čuveni slikar Petar Dobrović je proglašen za njenog predsednika. Troje mladih Aleksandar Štajner, Helena Hajtfogel i Tivadar Kerekeš aktivno učestvuju u stvaranju republike. Međutim, nakon njenog pada prinuđeni su da beže. Aleksandar i Helena dospevaju u Sombor, Jugoslavija, gde pokušavaju da promovišu svoje revolucionarne ideje, iako za to ne nelaze podršku…


  • img-book

    Profesor Dragan Subotički i njegova supruga Elizabeta,nakon odlaska u penziju, odlučuju da se iz velikog grada presele u jedno malo mesto, nedaleko od granice. Njihov miran i jednoličan život će se u potpunosti promeniti kada se u njihovom životu pojavi Hamid, dečak iz Avganistana…


  • img-book

    Strip scenariste Predraga Đurića i crtača Nenada Cvitičanina prikazuje nam avanturističku priču koja počinje u  Novom Sadu, na početku 21. veka.
    Milan Briza je jedan od najuglednijih mladih srpskih biznismena. Dok njegova firma Europanonija beleži uspehe, on uživa u srećnom porodičnom životom sa Jelenom i njihovo dvoje dece. Međutim, nakon što protiv njega biva podignuta optužnica, Milan biva prinuđen da ostavi sve za sobom i krenu u beg, kojem se ne zna cilj…


  • img-book

    Oktobra 1986. godine, u osamdesetom broju Biser stripa, kultne strip-revije gornjomilanovačkih „Dečjih novina“ pojavio se novi strip-junak, Detektiv Lakonogić. „Biser strip“ započinje svoje izlaženje 1980. godine, kao vanredno mesečno izdanje strip-revije „Eks almanah“ koji se kvalitetom objavljenih stripova, opreme i štampe, može smatrati jednim od najreprezentativnijih strip-izdanja osamdesetih godina XX veka na jugoslovenskom prostoru. Revija je u formi albuma, u koloru, objavljivalaodabrane biserehumorističkog stripa, poput: Taličnog Toma, Asteriksa, Gastona, Hogara Strašnog, Štrumpfova, Spirua i Fantazia, Runda, Popaja, Plavih bluza, Krcka, Poručnika Kliftona, Bula i Bila, Žila Žurdana, Crnobradog i Huga.
    Ovoj eliti strip junaka pridružio se iDetektiv Lakonogić, a kao njegov autor potpisao se Masli. Ako se ima u vidu da je revija do tada isključivo objavljivala licencna izdanja, a potpis autora nije sam po sebi odavao neko entitetsko obeležje, odnosno nije delovao „naški“, bilo je logično pretpostaviti da je agilni gornjomilanovački izdavač svojim čitaocima premijerno prezentovao nama nepoznatog inostranog autora sa svojim junakom. Međutim nije bilo tako. Bolje upućeni ljubitelji stripa znali su da iza potpisa Masli, stoji poznati strip-autor i karikaturista Nikola Maslovara, koji je do tada iza sebe već imao značajan opus na polju stripa.


  • img-book

    Pričanje priča od pamtivijeka prati ljudski rod. Prve vatre koje su zapaljene u pećinama imale su stimulativan efekt na ljudski mozak, a ples plamenova bi uhvaćen na zidovima i stropovima tih prvotnih nastambi u vidu slikovnih priča. Prizori lovine i samoga lova, mistični zadatak šamana – pričanje i oslikavanje; onaj koji je prvi zaokupio publiku svojom pričom, dao je ljudima moćno oruđe – maštu. Unatoč svakodnevnoj borbi za preživljavanje, ljudi su nalazili vremena i prihvaćali priče, pričali ih dalje i stvorili usmenu književnost. Rado slušane, a kasnije i čitane, priče su nalazile dobrodošlicu kako u skromnim kolibama tako i u velebnim palačama. O samim motivima pripovjedača nastale su nove priče, što ih je potaklo – krajnja nužda uslijed nemogućnosti bavljenja nekakvim uobičajenijim poslom ili velika želja da se prenese nešto važno ili jednostavno da se potakne slušača na razmišljanje. U priči o pričama svoje časno mjesto ima i forma kratke strip priče. I to kakvo – omiljena među domaćim strip autorima, forma koju će raditi sebi za dušu i time publici dati najbolje od sebe. U prilog visokog kotiranja kratke strip priče govori i činjenica da je najizdašnije financirana strip nagrada na Balkanu upravo ona za kratku strip priču. Jedan, naoko jednostavan, vid strip stvaralaštva je uhvatio čvrste temelje na sveopću radost publike. Stvoriti koherentnost u tek nekoliko tabli stripa je zahtjevan ali i zahvalan rad. Zahtjevan iz razloga ograničenosti malim brojem stranica, a zahvalan jer je poticajan za čitateljevu maštu. Sve ono što nije rečeno u tih nekoliko stranica prepušteno je čitatelju da zamisli i tako fantastični svjetovi Petra Meseldžije postaju i čitateljevi fantastični svjetovi.


  • img-book

    Postavlja pitanje koliko stripovi iz NOB-a mogu danas da budu aktuelni, posebno nekoj novoj, mladoj publici, koja će se sa njima prvi put susresti. Pa, čini mi se, onoliko koliko je aktuelna i tema borbe za slobodu i jednakost, što je okosnica ovih stripova. A slobode danas, verovatno da imamo manje nego u vreme kada su stripovi koje vam predstavljamo nastali.
    Opredelili smo se da vam predstavimo tri stripa čiji je autor Petar Aladžić – jedan od retkih scenarista koji je svoj autorski izraz, mimo licencnih stripova, usmerio isključivo ka antifašističkom stripu.
    Dve epizode stripa „Partizan Goran“, koje je nacrtao Branislav Kerac, objavljene su pre više od trideset godina u „Politikinom zabavniku“, a nedugo zatim i u „Nevenu“.
    Strip „Večernja akcija“ je verovatno poslednji strip koji je nedavno preminuli Branko Plavšić nacrtao pre nego što se opredelio da se u potpunosti posveti tuširanju. Strip je objavljen u „Nevenu“ 1984. godine.
    „Atentat u noći“ je prva epizoda serijala „Ilegalci“ i, iako nacrtana pre trideset godina, sada se objavljuje premijerno.


  • img-book

    Ponovni susret sa vižljastim i neobrijanim ratnikom pariskih pločnika, Rokatanskim (rođakom Pobesnelog Maksa), brzom brzinom grabi obaveštenog čitaoca. Vraća ga plemenitim vremeplovom u jedno od najblistavijih razdoblja srpskog i jugoslovenskog stripa — osamdesete godine 20. veka.

    Opet proživljavamo sekunde kada smo listajući roto–hartiju tehnički skromnih izdanja, iz kutkova bivše nam otadžbine, shvatali ko je od tadašnjih stripovskih nada stasao u stvaraoca, kada smo pojmili gde je ona osećajna i estetska nijansa u večnim pričama ispričana na naš način.